Током претходних дана замијењени су пумпа у бунару 7 и мотор у бунару 10. Пумпа у бунару 7 била је стара 43 године, а замијењена је савременом, чиме је знатно повећан капацитет уз уштеду електричне енергије!
И ето прилике да вам кажемо понешто о том дијелу водоводног система Бањалуке.
Бунар 10 дио је бунарског система, с којег се водом снабдијевају резервоари Кочићев вијенац 1 и 2.
Први систем којим је с изворишта Суботица вода доведена до Бањалуке изградили су Аустроугари 1908. године. Како се град ширио тако је расла и потреба за водом, па су 1936. године почела истраживања подземних вода у Новоселији. Од 1939. до 1942. изграђена су прва два бунара укупног капацитета 100 литара у секунди, заједничка пумпна станица, погонска зграда, потисни цјевовод 350 мм до центра града и резервоар Шехитлуци запремине 1.000 кубика.
Од 1955. до 1960. изграђена су још два бунара, чиме је капацитет повећан на 280 литара, али и резервоар Граб, чиме је почело водоснабдијевање виших зона града.
Град наставља с развојем, па се јавља потреба за прихрањивањем бунара захватањем воде Врбаса и њеним упуштањем у инфилтрационе базене и изградњом додатна три буанара. Већ 1965. изграђени су и потисни цјевовод 400 мм и резервоар Кочићев вијенац.
1970. приступило се изградњи три нова бунара али и постројењу за пречишћавање површинске воде Врбаса, јер је Бањалука тада већ имала преко 120.000 становника.
Разорни земљотрес 1969. године тешко је оштетио објекте водоснабдијевања и оставио град без воде 12 дана.
Данас је у функцији девет бунара, с којих се водом снабдијевају насеља или дијелови насеља Кочићев вијенац, Лауш, Побрђе, Шибови, Центар, Булевар те насеља Сунца и Мјесеца.
На насловној фотографији можете да видите инфилтрационе базене, а у „малим“ бијелим објектима поред базена су пумпе које црпе воду из бунара. Двије слике у тексту показују унутрашњост пумпне станице и мотор који је монтиран ових дана.